Novak Djokovic

У 2010. години српски блуз-рок бенд Зона Б је снимио песму Џокер посвећену Новаку Ђоковићу^[171]. Назив песме се односи на Ђоковићев надимак.

Поште Српске су 2011. године издале поштанску маркицу под називом „Личност године Републике Српске 2011 — Новак Ђоковић“, на којој се налази лик Новака Ђоковића.^[172] Ова маркица је у избору за најлепшу поштанску маркицу у 2011. години, освојила прво место.^[172]

После Ђоковићевог освајања Вимблдона и доласка на првом место АТП листе (јул 2011), снимљен је документарни филм о њему, под називом „Несаломиви“, приказан на ТВ Б92^[173].

Ђоковић је био специјални гост на избору за Песму Евровизије 2008. који је био одржан у Београду. У првој полуфиналној вечери је заједно са водитељем програма, Жељком Јоксимовићемотпевао песму о Београду. Бацио је велику тениску лоптицу у публику, што је означило почетак гласања.^[150] Гостовао је и на церемонији затварања Универзијаде 2009. у Београду^[151].

Од када је поново уведена додела Оскара популарности 2010. за 2009-ту годину, Ђоковић је оба пута освајао награду за најпопуларнијег мушког спортисту Србије.^[152]

Појављује се у споту за песму Hello ди-џејева Мартина Солвега и Драгонета, у којем Солвег и Боб Синклер на стадиону Ролан Гароса играју тениски меч. Након што судија прогласи једну од лоптица у ауту, Ђоковић демонстративно улази на терен и убеђује га у супротно.

Ђоковић је у марту 2011. учествовао у хуманитарном фудбалском мечу у коме су познати тенисери играли против клуба Форт Лодердејл Страјкерса^[153]. Прикупљен новац је био намењен за помоћ Јапану после разорног земљотреса те године. Тенисери су изгубили са 5:2, а стрелци за њихов тим били су Енди Мари и Маркос Багдатис. Прикупљена је помоћ од преко 100.000$.

Од августа 2011. је национални амбасадор УНИЦЕФ-а за Србију^[154].

Од 2011. је амбасадор компаније за израду ручних сатова Audemars Piguet.^[155]

У новембру 2011. Ђоковић је снимио неколико сцена за акциони филм Плаћеници 2 у којима глуми самог себе^[156]. Tребало je да буде приказан како се рекетом бори против непријатеља, али је његова сцена исечена из коначне верзије филма^[157].

Снимио је неколико реклама у Србији, од којих су најпознатије за МТС^[158], ДИС трговину^[159] и супермаркет Идеу^[160]. У иностранству је снимио рекламу за компанију Хед^[161][162].

Гостовао је у многим емисијама, од којих су најзначајније 60 минута^[163] и емисија Џеја Леноа^[164]. У Србији се појавио у Сведоку^[165] и Вечери са Иваном Ивановићем^[166].

Ђоковић је био специјални гост на избору за Песму Евровизије 2008. који је био одржан у Београду. У првој полуфиналној вечери је заједно са водитељем програма, Жељком Јоксимовићемотпевао песму о Београду. Бацио је велику тениску лоптицу у публику, што је означило почетак гласања.^[150] Гостовао је и на церемонији затварања Универзијаде 2009. у Београду^[151].

Од када је поново уведена додела Оскара популарности 2010. за 2009-ту годину, Ђоковић је оба пута освајао награду за најпопуларнијег мушког спортисту Србије.^[152]

Појављује се у споту за песму Hello ди-џејева Мартина Солвега и Драгонета, у којем Солвег и Боб Синклер на стадиону Ролан Гароса играју тениски меч. Након што судија прогласи једну од лоптица у ауту, Ђоковић демонстративно улази на терен и убеђује га у супротно.

Ђоковић је у марту 2011. учествовао у хуманитарном фудбалском мечу у коме су познати тенисери играли против клуба Форт Лодердејл Страјкерса^[153]. Прикупљен новац је био намењен за помоћ Јапану после разорног земљотреса те године. Тенисери су изгубили са 5:2, а стрелци за њихов тим били су Енди Мари и Маркос Багдатис. Прикупљена је помоћ од преко 100.000$.

Од августа 2011. је национални амбасадор УНИЦЕФ-а за Србију^[154].

Од 2011. је амбасадор компаније за израду ручних сатова Audemars Piguet.^[155]

У новембру 2011. Ђоковић је снимио неколико сцена за акциони филм Плаћеници 2 у којима глуми самог себе^[156]. Tребало je да буде приказан како се рекетом бори против непријатеља, али је његова сцена исечена из коначне верзије филма^[157].

Снимио је неколико реклама у Србији, од којих су најпознатије за МТС^[158], ДИС трговину^[159] и супермаркет Идеу^[160]. У иностранству је снимио рекламу за компанију Хед^[161][162].

Гостовао је у многим емисијама, од којих су најзначајније 60 минута^[163] и емисија Џеја Леноа^[164]. У Србији се појавио у Сведоку^[165] и Вечери са Иваном Ивановићем^[166].

Ђоковић је био специјални гост на избору за Песму Евровизије 2008. који је био одржан у Београду. У првој полуфиналној вечери је заједно са водитељем програма, Жељком Јоксимовићемотпевао песму о Београду. Бацио је велику тениску лоптицу у публику, што је означило почетак гласања.^[150] Гостовао је и на церемонији затварања Универзијаде 2009. у Београду^[151].

Од када је поново уведена додела Оскара популарности 2010. за 2009-ту годину, Ђоковић је оба пута освајао награду за најпопуларнијег мушког спортисту Србије.^[152]

Појављује се у споту за песму Hello ди-џејева Мартина Солвега и Драгонета, у којем Солвег и Боб Синклер на стадиону Ролан Гароса играју тениски меч. Након што судија прогласи једну од лоптица у ауту, Ђоковић демонстративно улази на терен и убеђује га у супротно.

Ђоковић је у марту 2011. учествовао у хуманитарном фудбалском мечу у коме су познати тенисери играли против клуба Форт Лодердејл Страјкерса^[153]. Прикупљен новац је био намењен за помоћ Јапану после разорног земљотреса те године. Тенисери су изгубили са 5:2, а стрелци за њихов тим били су Енди Мари и Маркос Багдатис. Прикупљена је помоћ од преко 100.000$.

Од августа 2011. је национални амбасадор УНИЦЕФ-а за Србију^[154].

Од 2011. је амбасадор компаније за израду ручних сатова Audemars Piguet.^[155]

У новембру 2011. Ђоковић је снимио неколико сцена за акциони филм Плаћеници 2 у којима глуми самог себе^[156]. Tребало je да буде приказан како се рекетом бори против непријатеља, али је његова сцена исечена из коначне верзије филма^[157].

Снимио је неколико реклама у Србији, од којих су најпознатије за МТС^[158], ДИС трговину^[159] и супермаркет Идеу^[160]. У иностранству је снимио рекламу за компанију Хед^[161][162].

Гостовао је у многим емисијама, од којих су најзначајније 60 минута^[163] и емисија Џеја Леноа^[164]. У Србији се појавио у Сведоку^[165] и Вечери са Иваном Ивановићем^[166].

Први Ђоковићев тренер била је Јелена Генчић, бивша југословенска тенисерка и тренер Горана Иванишевића и Монике Селеш. На њен савет родитељи су Новака 1999. одвели у Минхен код Николе Пилића. У Пилићевој академији Ђоковић је провео четири године. Од 2005. Ђоковића је тренирао ИталијанРикардо Пјати, који је у то време био и тренер Ивану Љубичићу. Са Пјатијем се разишао пре Отвореног првенства Француске 2006. због његове немогућности да се посвети двојици тенисера.^[116]

Пјатија је јуна 2006. заменио Словак Маријан Вајда^[117]. Од августа 2009. до априла 2010. Ђоковић је сарађивао са бившим четвртим тенисером света, Американцем Тодом Мартином^[118].

Стручни тим Новака Ђоковића чине, поред Маријана Вајде, Миљан Амановић (физиотерапеут)^[117], Гебхард Фил-Гриш (фитнес тренер)^[117] и бивши професионални тенисер Душан Вемић, који му је спаринг партнер^[119].

Ђоковић је раније сарађивао са нутриционистом Игором Четојевићем^[120], који је у његовом тиму био од јула 2010. до јула 2011. Пре него што је ангажовао Фила-Гриша (2009), фитнес тренер му је био Ронен Бега^[121].

Продавница спортске опреме у Њујорку

Ђоковића спонзоришу компаније Хед^[111] и jaпaнcкa компанијa UNIQLO^[112]. Раније је спонзор била компанија Серђо Такини^[113]. Закључно са 2008. годином, користио је рекете марке Вилсон^[114], а до краја 2009. спонзорисао га је Адидас^[115].

[уреди]

Ривалство са Надалом

За више информација погледајте чланак Ривалство Ђоковића и Надала

Ђоковић и Надал су играли један против другог 34 пута^[103]. Шпанац води са 19:15 (2:1 на трави и 12:3 на шљаци, док је на бетону 11:5 за Ђоковића). Играли су у 16 финала и резултат је изједначен, 8:8. Њихово ривалство је означено као треће највеће у последњој деценији (иза ривалства Федерер — Надал и Сампрас — Агаси)^[104]. Ђоковић је једини играч који има преко десет победа над Надалом, као и једини који га је победио седам пута заредом, и то у седам финала (од Индијан Велса 2011. до Отвореног првенства Аустралије 2012). Њих двојица су се досад састали у пет финала гренд слема, од којих је Ђоковић добио три. Држе рекорд по дужини једног гренд слем финала — 5 сати и 53 минута на (Отвореном првенству Аустралије 2012). Надал и Ђоковић су други пар у историји који се срео на четири узастопна гренд слем финала. Њихов последњи сусрет је био у финалу Мастерса у Монте Карлу. Тај меч је добио Ђоковић.

[уреди]Ривалство са Федерером

За више информација погледајте чланак Ривалство Ђоковића и Федерера

Ђоковић и Федерер су до сада играли 29 мечева, и тренутно је 16:13 за Федерера^[105]. Он води са 1:0 на трави и 12:10 на бетону, а изједначени су (3:3) на шљаци. Сусрели су се у осам финала и резултат је изједначен, 4:4. Играли су један против другог у само једном гренд слем финалу, Отвореном првенству САД 2007, где је тријумфовао Федерер. Ђоковић је једини играч поред Надала који је Федерера савладао на два узастопна гренд слема. Федерер је у полуфиналу Ролан Гароса 2011. зауставио Ђоковићев низ од 43 победе. Њихови најзапаженији мечеви су били два полуфинала Отвореног првенства САД (2010. и 2011). Оба су била у пет сетова, и у оба је Ђоковић спасао две меч-лопте пре него што је тријумфовао. Њихов последњи сусрет био је у финалу Мастерс купа у Лондону 2012, где је победио Ђоковић.

[уреди]Ривалство са Маријем

За више информација погледајте чланак Ривалство Ђоковића и Марија

Ђоковић и Мари су до сада одиграли 18 мечева^[106]. Ђоковић води 11:7 (2:0 на шљаци и 9:6 на бетону, док Мари води 1:0 на трави). Играли су у осам финала и обојица су освојили по четири титуле. Три пута су играли на финалима гренд слем турнира. Ђоковић је освојио Отворено првенство Аустралије 2011. и 2013, а Мари Отворено првенство САД 2012. Најзапаженији сусрети су им били полуфинале у Аустралији 2012. (које је добио српски тенисер) и финале Отвореног првенства САД 2012. Оба меча су играна у пет исцрпљујућих сетова са много обрта и трајала су скоро пет сати. Значајан меч за њихово ривалство је и финале Мастерс турнира у Шангају 2012, које је добио Ђоковић после спасавања пет меч лопти. Интересантан је податак да је Енди само недељу дана старији од Новака^[107]. Последњи пут су играли финале Отвореног првенства Аустралије 2013, меч који је добио Ђоковић.

Као јуниор

Ђоковић је у 2001. био троструки првак Европе, у појединачној конкуренцији, паровима и екипно^[39]. Наредне сезоне постао је најбољи у Европи у конкуренцији тенисера до 16 година^[40]. Након пет одиграних ИТФ турнира, Ђоковић се нашао на 40. месту најбољих јуниора света. Као јуниор је имао однос 40 победа и 11 пораза у појединачној конкуренцији, односно 23 победа и 6 пораза у конкуренцији парова. Као члан репрезентацијеЈугославије 2001. je дошао до финала јуниорског Дејвис купа за тенисере до 14 година, у којем је изгубио свој меч у појединачној конкуренцији.

2003—2005.

На почетку професионалне каријере, Ђоковић је углавном играо на челенџер и фјучерс турнирима, а нашао се и на ширем списку репрезентације СЦГ за мечеве против Обале Слоноваче и Бугарске. Први фјучерс је освојио у Београду на теренима ТК Црвена звезда у јуну 2003, као члан ТК Партизан, када је у финалу савладао четвртог носиоца и освојио први АТП поен^[28]. Те године је стигао до још два полуфинала фјучерса^[28].

Годину 2004. је започео пласманом у полуфинале на фјучерсу у Загребу, а 9. априла је дебитовао за Дејвис куп репрезентацију Србије и Црне Горе у мечу против Летонца Јаниса Скродерисапобедивши са 2:0^[28]. На фјучерсу у Бергаму стигао је до полуфинала, а освојио је фјучерсе у Солноку, Будимпешти и Београду^[28]. Први челенџер Ђоковић је освојио у Будимпешти, маја 2004^[28]. После је освојио још два челенџера, у Ахену (Немачка) и Санрему (Италија)^[28]. Након челенџера у Београду у фебруару 2005. Ђоковић је наставио да игра само на АТП турнирима.

2006.

Новак Ђоковић у Умагу 2006.

У последњим данима 2005. и првим 2006. играо је са Аном Ивановић у Хопман купу, када су стигли до полуфинала.

Претходну годину Ђоковић је завршио на 78. месту АТП листе^[41]. Четвртфинале на Ролан Гаросу и осмина финала на Вимблдону уврстили су га у 40 најбољих тенисера на АТП листи^[41]. Недуго после Вимблдона освојио је своју прву титулу, Отворено првенство Холандије, без изгубљеног сета. Друга титула коју је освојио, у Мецу, уврстила га је у првих 20 тенисера на АТП листи^[41].

У овој сезони Ђоковић је такође учествовао на Мастерс турнирима у Индијан Велсу, Мајамију, Монте Карлу, Хамбургу, Мадриду и Паризу. Најбољи резултат је остварио у Мадриду, где је стигао до четвртфинала у ком га је победио Фернандо Гонзалес. На свим осталим турнирима такмичење је завршавао у једном од прва три кола.

Годину је завршио на 16. месту^[41].

2007.

У првој седмици јануара освојио је турнир у Аделајду, победивши у финалу Криса Гучионија. Две седмице после, на првом гренд слем турниру сезоне,Отвореном првенству Аустралије, стигао је до осмине финала, где је изгубио од Роџера Федерера.

Ђоковићев успех на турнирима Мастерс серије у Индијан Велсу, где је био финалиста, и Мајамију, где је био победник, уврстиле су га међу десет најбољих на свету^[41]. На оба турнира, на којима је први пут стигао до финала турнира Мастерс серије, савладао је у полуфиналима Ендија Марија без изгубљеног сета. Финале турнира у Индијан Велсу је изгубио од Рафаела Надала, али га је савладао у четвртфиналу турнира у Мајамију, кога је освојио победившиГиљерма Кањаса у финалу, 6:3, 6:2, 6:4. Касније је играо на турниру у Монте Карлу, где га је поразио Давид Ферер у трећем колу. Ђоковић је стигао до четвртфинала Мастерса у Риму и Хамбургу, где је изгубио од Карлоса Моје, односно од Надала. Затим је освојио Отворено првенство Ешторила, савладавши у финалу Ришара Гаскеа, 7:6(7), 0:6, 6:1.

Новак Ђоковић на Отвореном првенству САД 2007. године

Ђоковић је на Ролан Гаросу стигао до првог полуфинала неког гренд слем турнира, где је изгубио од каснијег победника, Рафаела Надала.

На Вимблдону 2007. Ђоковић је у четвртфиналу савладао Кипранина Маркоса Багдатиса, 7:6(4), 7:6(9), 6:7(3), 4:6, 7:5, у мечу који је трајао 5 сати^[42]. Ђоковић је предао полуфинални меч Надалу због повреде леђа и проблема са стопалом^[43].

Следећи успех на турнирима Мастерс серије је био на Роџерс купу. У финалу је савладао најбољег тенисера света Роџера Федерера, 7:6(2), 2:6, 7:6(2). На путу до трофеја, Ђоковић је победио првопласираног, другопласираног и трећепласираног тенисера (Роџера Федерера, Рафаела Надала и Ендија Родика) у три узастопна дана. Ђоковић је био први тенисер коме је то успело још од Бориса Бекера 1994. године^[44]. Међутим, на Мастерс турниру у Синсинатијуследеће недеље, Ђоковић је поражен од Карлоса Моје у другом колу без добијеног сета.

На Отвореном првенству САД Ђоковић је стигао до свог првог гренд слем финала где га је поразио Федерер, 6:7(4), 6:7(2), 4:6. Ђоковић је у другом колу савладао Радека Штјепанека, 6:7(4), 7:6(5), 5:7, 7:5, 7:6(2), након скоро пет сати игре^[44].

Након мање повреде, Ђоковић се вратио на турниру у Бечу и освојио пету титулу у сезони савладавши у финалу Станисласа Вавринку, 6:4, 6:0^[45].

Ђоковић је у наступу за тениску репрезентацију Србије против Аустралије победио у оба меча у појединачној конкуренцији и једном у конкуренцији парова, што је омогућило Србији пласман у Светску групу Дејвис купа.

Следећи турнир на којем је учествовао је био Мадрид мастерс, где је поражен од Давида Налбандијана у полуфиналу, 6:4, 7:6(4). На Париз мастерсЂоковића је у раној фази савладао Фабрис Санторо.

Као трећепласирани тенисер света Ђоковић је дошао на Мастерс куп у Шангају и први је елиминисан са турнира након два пораза у својој групи, од Давида Ферера, 6:4, 6:4, и Ришара Гаскеа, 6:4, 6:2. У последњем мечу га је поразио Рафаел Надал 6:4, 6:4.

Ђоковић је у избору спортског листа „Спорт“ изабран за спортисту године у Србији 2007, а Олимпијски комитет Србије га је прогласио за најбољег мушког спортисту.^[46]

[уреди]2008.

Годину 2008. Ђоковић је почео у Перту, на Хопман купу, заједно са Јеленом Јанковић, где су у финалу изгубили од представника Сједињених Држава, Серене Вилијамс и Мардија Фиша са 2:1. Ђоковић је добио све мечеве у појединачној конкуренцији, али је Јанковићева због повреде била присиљена да преда свој меч против Вилијамсове и да покуша да помогне Ђоковићу у дублу.

Новак Ђоковић на турниру Мастерс серије у Торонту 2008. године

На првом гренд слему те сезоне, Отвореном првенству Аустралије, Ђоковић се пласирао у финале без изгубљеног сета. До тог успеха стигао је савладавши у полуфиналу првог тенисера света Роџера Федерера резултатом 7:5, 6:3, 7:6(5). У финалу, 27. јануара, противник му је био највеће изненађење турнира, Жо-Вилфрид Цонга из Француске, тада 38. тенисер на АТП листи, који је у другом полуфиналу победио другог тенисера света Рафаела Надала. Новак Ђоковић је победио у финалу са 3:1 у сетовима и тиме освојио први гренд слем у својој каријери.

Ђоковић је са Типсаревићем, Зимоњићем и Троицким изабран да се такмичи за Србију у Дејвис купу против Русије од 8. до 10. фебруара. Током боравка уМоскви, Ђоковић је оболео од стомачног грипа и пропустио је први дан у појединачној конкуренцији^[47]. Вратио се другог дана за победу мечу парова са Зимоњићем против Михаила Јужњог и Дмитрија Турсунова, али је следећег дана предао меч Николају Давиденку при вођству 2:1 у сетовима, чиме је Русија стекла недостижну предност 3:1^[48].

Након последњег поена у финалу Тенис мастерс купа у Шангају 2008. године

На следећем АТП турниру, у Марсеју, изгубио је од Француза Жила Симона у другом колу турнира. После тога је играо турнир у Дубаију, али га је у полуфиналу избацио Енди Родик.

На Mастерс турниру у Индијан Велсу, 23. марта Ђоковић је освојио свој други турнир у сезони победивши Мардија Фиша са 2:1 у сетовима. На турниру уМајамију, који је освојио пре годину дана, Ђоковића је избацио Кевин Андерсон са 2:1 у сетовима у другом колу.

После тога Ђоковић је играо Mастерс турнире на шљаци. На турниру у Монте Карлу, стигао je до полуфинала у ком је предао меч Роџеру Федереру. Други по реду Mастерс на шљаци, у Риму, осваја победивши Станисласа Вавринку резултатом 4:6, 6:3, 6:3. На путу до финала савладао је Стива Дарциса, Игора Андрејева, Николаса Алмагра и Радека Штјепанека. На Mастерсу у Хамбургу, Ђоковић је стигао до полуфинала, у ком је поражен од Рафаела Надала са 2:1 у сетовима. Пре тога је победио Хуана Игнасија Челу, Ива Карловића и Алберта Монтањеса.

На Ролан Гаросу 2008. стигао је до полуфинала. Био је трећи фаворит, иза Рафаела Надала и Роџера Федерера, али је изгубио од Надала са 6:4, 6:3, 7:6(3). До полуфинала је стигао победивши Дениса Гремелмајера, Мигела Енџела Лопеза Џена, Вејна Одесника, Пола-Анрија Матјеа и Ернеста Гулбиса.

Потом Ђоковић игра турнир у лондонском Квинс Клубу. Ту је поново изгубио од Надала, овог пута у финалу.

Само неколико дана касније, на Вимблдону је испао у другом колу изгубивши од Руса Марата Сафина (6:4, 7:6(3), 6:2). Ђоковић је после четири недеље паузе учествовао на Роџерс купу у Торонту, који је прошле године освојио. Поразио је Френка Данчевића и Робина Седерлинга, али га је у четвртфиналу елиминисао Енди Мари. Следеће недеље, на Синсинати мастерсу, Ђоковић је у полуфиналу савладао Рафаела Надала 6:1, 7:5, али је у финалу опет изгубио од Марија резултатом 7:6(2), 7:6(2).

Ђоковић је био постављен за трећег носиоца на Олимпијским играма 2008. У првој рунди је савладао Американца Робија Џинеприја 6:4, 6:4, у другој НемцаРајнера Шитлера 6:4, 6:2, у трећој Руса Михаила Јужњег 7:6(3), 6:3, и у четвртфиналу Француза Гаела Монфиса 4:6, 6:1, 6:4. У полуфиналу Ђоковић је изгубио од Рафаела Надала 4:6, 6:1, 4:6. У том мечу је могао да спасе меч-лопту, али је са мреже лоптицу послао ван игралишта док је Надал био далеко од ње^[49]. У борби за бронзану медаљу, Ђоковић је савладао Џејмса Блејка 6:4, 7:6(4).

Такође се такмичио и у конкуренцији парова заједно са Ненадом Зимоњићем, где су били постављени за друге носиоце. Ђоковић и Зимоњић су у првом колу изгубили од чешког пара Мартин Дам и Павел Визнер 6:3, 0:6, 2:6.

После Олимпијских игара, Ђоковић је на Отвореном првенству САД постављен за трећег носиоца. У мечу четвртог кола против Томија Робреда имао је проблема зб

Новак Ђоковић је рођен 22. маја 1987. године у Београду, као најстарији син оца Срђана и мајке Дијане. Има два млађа брата, Марка (рођен 1991) и Ђорђа (рођен 1995), који су обојица професионални тенисери^[23][24]. Први пут је узео рекет у руке у тениском кампу на Копаонику, када је имао четири године. Његов први тренер је била Јелена Генчић^[25]. Младом Новаку је идол међу тенисерима био Пит Сампрас^[26]. Са дванаест година почео је да похађа минхенску тениску академију Николе Пилића.^[27]

Тренутно живи у Монте Карлу, Монако, а тренира га бивши словачки тенисер Маријан Вајда.^[28] Поред матерњег, српског језика, Ђоковић говориенглески језик, а служи се и немачким ^[27], италијанским^[29][30] и француским^[31] језик. Већ неколико година је у вези са Јеленом Ристић^[32].

Често на духовит начин имитира друге тенисере, од којих су многи његови пријатељи.^[33] Први пут их је јавно имитирао на лакшем тренингу током Ролан Гароса 2007. (снимци ових имитација, за које Ђоковић тада није знао да постоје, убрзо су објављени на телевизији), а прве имитације пред великом публиком извео је након победе над Карлосом Мојом на Отвореном првенству САД, када је имитирао Рафаела Надала иМарију Шарапову^[34]. Поред имитација, Ђоковић неретко и на друге духовите начине забавља публику^{[35][36][37][38]}, посебно на егзибиционим мечевима.

Новак Ђоковић (Београд, СФРЈ, 22. мај 1987) је српски тенисер. Тренутно заузима прво место на АТП листи у појединачној конкуренцији. На ту позицију је први пут дошао 4. јула 2011, и ту провео 53 недеље, до 8. јула 2012, када ју је изгубио, али је успео да се врати 5. новембра исте године. Многи тениски критичари, бивши играчи и саиграчи сматрају Ђоковића за једног од најбољих тенисера у историји.^[a] Професионално игра од 2003. године. У досадашњој каријери освојио је шест титула на гренд слем турнирима: Отворено првенство Аустралије 2008, 2011, 2012 и2013, Вимблдон 2011. и Отворено првенство САД 2011. године. Заједно са Андреoм Агасијем и Роџером Федерером држи рекорд са освојена четири трофеја на Отвореном првенству Аустралије, а једини је који је тријумфовао три пута за редом. Освајач је и Мастерс купа 2008. и 2012. године. Ђоковић је најмлађи тенисер који је доспео до полуфинала сва четири гренд слем турнира.

Три пута је био вицешампион Отвореног првенства САД и једном на Ролан Гаросу. Такође, стигао је до финала двадесет три турнира Мастерс 1000 серије, од којих је на тринаест тријумфовао, три пута у Мајамију и Канади, по два пута у Индијан Велсу и Риму и по једном у Мадриду,Паризу и Шангају. Ђоковић је први играч који је победио на пет Мастерс турнира у једној сезони. Освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. Заједно са саиграчима из репрезентације Србије је освојио титулу на Дејвис купу 2010.