Као јуниор
Ђоковић је у 2001. био троструки првак Европе, у појединачној конкуренцији, паровима и екипно[39]. Наредне сезоне постао је најбољи у Европи у конкуренцији тенисера до 16 година[40]. Након пет одиграних ИТФ турнира, Ђоковић се нашао на 40. месту најбољих јуниора света. Као јуниор је имао однос 40 победа и 11 пораза у појединачној конкуренцији, односно 23 победа и 6 пораза у конкуренцији парова. Као члан репрезентацијеЈугославије 2001. je дошао до финала јуниорског Дејвис купа за тенисере до 14 година, у којем је изгубио свој меч у појединачној конкуренцији.
2003—2005.
На почетку професионалне каријере, Ђоковић је углавном играо на челенџер и фјучерс турнирима, а нашао се и на ширем списку репрезентације СЦГ за мечеве против Обале Слоноваче и Бугарске. Први фјучерс је освојио у Београду на теренима ТК Црвена звезда у јуну 2003, као члан ТК Партизан, када је у финалу савладао четвртог носиоца и освојио први АТП поен[28]. Те године је стигао до још два полуфинала фјучерса[28].
Годину 2004. је започео пласманом у полуфинале на фјучерсу у Загребу, а 9. априла је дебитовао за Дејвис куп репрезентацију Србије и Црне Горе у мечу против Летонца Јаниса Скродерисапобедивши са 2:0[28]. На фјучерсу у Бергаму стигао је до полуфинала, а освојио је фјучерсе у Солноку, Будимпешти и Београду[28]. Први челенџер Ђоковић је освојио у Будимпешти, маја 2004[28]. После је освојио још два челенџера, у Ахену (Немачка) и Санрему (Италија)[28]. Након челенџера у Београду у фебруару 2005. Ђоковић је наставио да игра само на АТП турнирима.
2006.
У последњим данима 2005. и првим 2006. играо је са Аном Ивановић у Хопман купу, када су стигли до полуфинала.
Претходну годину Ђоковић је завршио на 78. месту АТП листе[41]. Четвртфинале на Ролан Гаросу и осмина финала на Вимблдону уврстили су га у 40 најбољих тенисера на АТП листи[41]. Недуго после Вимблдона освојио је своју прву титулу, Отворено првенство Холандије, без изгубљеног сета. Друга титула коју је освојио, у Мецу, уврстила га је у првих 20 тенисера на АТП листи[41].
У овој сезони Ђоковић је такође учествовао на Мастерс турнирима у Индијан Велсу, Мајамију, Монте Карлу, Хамбургу, Мадриду и Паризу. Најбољи резултат је остварио у Мадриду, где је стигао до четвртфинала у ком га је победио Фернандо Гонзалес. На свим осталим турнирима такмичење је завршавао у једном од прва три кола.
Годину је завршио на 16. месту[41].
2007.
У првој седмици јануара освојио је турнир у Аделајду, победивши у финалу Криса Гучионија. Две седмице после, на првом гренд слем турниру сезоне,Отвореном првенству Аустралије, стигао је до осмине финала, где је изгубио од Роџера Федерера.
Ђоковићев успех на турнирима Мастерс серије у Индијан Велсу, где је био финалиста, и Мајамију, где је био победник, уврстиле су га међу десет најбољих на свету[41]. На оба турнира, на којима је први пут стигао до финала турнира Мастерс серије, савладао је у полуфиналима Ендија Марија без изгубљеног сета. Финале турнира у Индијан Велсу је изгубио од Рафаела Надала, али га је савладао у четвртфиналу турнира у Мајамију, кога је освојио победившиГиљерма Кањаса у финалу, 6:3, 6:2, 6:4. Касније је играо на турниру у Монте Карлу, где га је поразио Давид Ферер у трећем колу. Ђоковић је стигао до четвртфинала Мастерса у Риму и Хамбургу, где је изгубио од Карлоса Моје, односно од Надала. Затим је освојио Отворено првенство Ешторила, савладавши у финалу Ришара Гаскеа, 7:6(7), 0:6, 6:1.
Ђоковић је на Ролан Гаросу стигао до првог полуфинала неког гренд слем турнира, где је изгубио од каснијег победника, Рафаела Надала.
На Вимблдону 2007. Ђоковић је у четвртфиналу савладао Кипранина Маркоса Багдатиса, 7:6(4), 7:6(9), 6:7(3), 4:6, 7:5, у мечу који је трајао 5 сати[42]. Ђоковић је предао полуфинални меч Надалу због повреде леђа и проблема са стопалом[43].
Следећи успех на турнирима Мастерс серије је био на Роџерс купу. У финалу је савладао најбољег тенисера света Роџера Федерера, 7:6(2), 2:6, 7:6(2). На путу до трофеја, Ђоковић је победио првопласираног, другопласираног и трећепласираног тенисера (Роџера Федерера, Рафаела Надала и Ендија Родика) у три узастопна дана. Ђоковић је био први тенисер коме је то успело још од Бориса Бекера 1994. године[44]. Међутим, на Мастерс турниру у Синсинатијуследеће недеље, Ђоковић је поражен од Карлоса Моје у другом колу без добијеног сета.
На Отвореном првенству САД Ђоковић је стигао до свог првог гренд слем финала где га је поразио Федерер, 6:7(4), 6:7(2), 4:6. Ђоковић је у другом колу савладао Радека Штјепанека, 6:7(4), 7:6(5), 5:7, 7:5, 7:6(2), након скоро пет сати игре[44].
Након мање повреде, Ђоковић се вратио на турниру у Бечу и освојио пету титулу у сезони савладавши у финалу Станисласа Вавринку, 6:4, 6:0[45].
Ђоковић је у наступу за тениску репрезентацију Србије против Аустралије победио у оба меча у појединачној конкуренцији и једном у конкуренцији парова, што је омогућило Србији пласман у Светску групу Дејвис купа.
Следећи турнир на којем је учествовао је био Мадрид мастерс, где је поражен од Давида Налбандијана у полуфиналу, 6:4, 7:6(4). На Париз мастерсЂоковића је у раној фази савладао Фабрис Санторо.
Као трећепласирани тенисер света Ђоковић је дошао на Мастерс куп у Шангају и први је елиминисан са турнира након два пораза у својој групи, од Давида Ферера, 6:4, 6:4, и Ришара Гаскеа, 6:4, 6:2. У последњем мечу га је поразио Рафаел Надал 6:4, 6:4.
Ђоковић је у избору спортског листа „Спорт“ изабран за спортисту године у Србији 2007, а Олимпијски комитет Србије га је прогласио за најбољег мушког спортисту.[46]
[уреди]2008.
Годину 2008. Ђоковић је почео у Перту, на Хопман купу, заједно са Јеленом Јанковић, где су у финалу изгубили од представника Сједињених Држава, Серене Вилијамс и Мардија Фиша са 2:1. Ђоковић је добио све мечеве у појединачној конкуренцији, али је Јанковићева због повреде била присиљена да преда свој меч против Вилијамсове и да покуша да помогне Ђоковићу у дублу.
На првом гренд слему те сезоне, Отвореном првенству Аустралије, Ђоковић се пласирао у финале без изгубљеног сета. До тог успеха стигао је савладавши у полуфиналу првог тенисера света Роџера Федерера резултатом 7:5, 6:3, 7:6(5). У финалу, 27. јануара, противник му је био највеће изненађење турнира, Жо-Вилфрид Цонга из Француске, тада 38. тенисер на АТП листи, који је у другом полуфиналу победио другог тенисера света Рафаела Надала. Новак Ђоковић је победио у финалу са 3:1 у сетовима и тиме освојио први гренд слем у својој каријери.
Ђоковић је са Типсаревићем, Зимоњићем и Троицким изабран да се такмичи за Србију у Дејвис купу против Русије од 8. до 10. фебруара. Током боравка уМоскви, Ђоковић је оболео од стомачног грипа и пропустио је први дан у појединачној конкуренцији[47]. Вратио се другог дана за победу мечу парова са Зимоњићем против Михаила Јужњог и Дмитрија Турсунова, али је следећег дана предао меч Николају Давиденку при вођству 2:1 у сетовима, чиме је Русија стекла недостижну предност 3:1[48].
На следећем АТП турниру, у Марсеју, изгубио је од Француза Жила Симона у другом колу турнира. После тога је играо турнир у Дубаију, али га је у полуфиналу избацио Енди Родик.
На Mастерс турниру у Индијан Велсу, 23. марта Ђоковић је освојио свој други турнир у сезони победивши Мардија Фиша са 2:1 у сетовима. На турниру уМајамију, који је освојио пре годину дана, Ђоковића је избацио Кевин Андерсон са 2:1 у сетовима у другом колу.
После тога Ђоковић је играо Mастерс турнире на шљаци. На турниру у Монте Карлу, стигао je до полуфинала у ком је предао меч Роџеру Федереру. Други по реду Mастерс на шљаци, у Риму, осваја победивши Станисласа Вавринку резултатом 4:6, 6:3, 6:3. На путу до финала савладао је Стива Дарциса, Игора Андрејева, Николаса Алмагра и Радека Штјепанека. На Mастерсу у Хамбургу, Ђоковић је стигао до полуфинала, у ком је поражен од Рафаела Надала са 2:1 у сетовима. Пре тога је победио Хуана Игнасија Челу, Ива Карловића и Алберта Монтањеса.
На Ролан Гаросу 2008. стигао је до полуфинала. Био је трећи фаворит, иза Рафаела Надала и Роџера Федерера, али је изгубио од Надала са 6:4, 6:3, 7:6(3). До полуфинала је стигао победивши Дениса Гремелмајера, Мигела Енџела Лопеза Џена, Вејна Одесника, Пола-Анрија Матјеа и Ернеста Гулбиса.
Потом Ђоковић игра турнир у лондонском Квинс Клубу. Ту је поново изгубио од Надала, овог пута у финалу.
Само неколико дана касније, на Вимблдону је испао у другом колу изгубивши од Руса Марата Сафина (6:4, 7:6(3), 6:2). Ђоковић је после четири недеље паузе учествовао на Роџерс купу у Торонту, који је прошле године освојио. Поразио је Френка Данчевића и Робина Седерлинга, али га је у четвртфиналу елиминисао Енди Мари. Следеће недеље, на Синсинати мастерсу, Ђоковић је у полуфиналу савладао Рафаела Надала 6:1, 7:5, али је у финалу опет изгубио од Марија резултатом 7:6(2), 7:6(2).
Ђоковић је био постављен за трећег носиоца на Олимпијским играма 2008. У првој рунди је савладао Американца Робија Џинеприја 6:4, 6:4, у другој НемцаРајнера Шитлера 6:4, 6:2, у трећој Руса Михаила Јужњег 7:6(3), 6:3, и у четвртфиналу Француза Гаела Монфиса 4:6, 6:1, 6:4. У полуфиналу Ђоковић је изгубио од Рафаела Надала 4:6, 6:1, 4:6. У том мечу је могао да спасе меч-лопту, али је са мреже лоптицу послао ван игралишта док је Надал био далеко од ње[49]. У борби за бронзану медаљу, Ђоковић је савладао Џејмса Блејка 6:4, 7:6(4).
Такође се такмичио и у конкуренцији парова заједно са Ненадом Зимоњићем, где су били постављени за друге носиоце. Ђоковић и Зимоњић су у првом колу изгубили од чешког пара Мартин Дам и Павел Визнер 6:3, 0:6, 2:6.
После Олимпијских игара, Ђоковић је на Отвореном првенству САД постављен за трећег носиоца. У мечу четвртог кола против Томија Робреда имао је проблема зб
